На територији данашње Грузије у 6. веку пре Христа постојале су две државе: Колхида (западна Грузија) и Иверија (источна Грузија). Године 326. Хришћанство је прихваћено за званичну државну религију. Грузија је тако постала друга земља на свету која му је дала државни статус, одмах после Јерменије. Уједињено Краљевство Грузија основано је 1008. године када је на трон дошао Баграт III. Свој врхунац Грузија је доживела у периоду 11-13. века за владавине Давида IV Градитеља, Деметрија I, Георгија III и његове ћерке краљице Тамаре када постаје највећа сила на Кавказу. У 16. веку Грузија је била издељена на државице које су биле под турским и персијским утицајем. Руски цареви су присвајали једну по једну, да би након Октобарске револуције, до 1921. године Совјетски Савез заузео целу територију Грузије. Своју независност Грузија је прогласила 9. априла 1991. године. Данашња Република Грузија простире се на подручју геополитичке регије Закавказјa, на самој граници између источне Европе и југозападне Азије. У геополитичком и културолошком погледу Грузија се сматра искључиво делом европског континента.
Света равноапостолна Нина била је рођака светог Ђорђа великомученика и Јувенала, патријарха јерусалимског. Рођена је 296. године. Након монашења својих родитеља, племића кападокијских, Света Нина је васпитавана под надзором патријарха Јувенала. Одмалена је желела да пође у Грузију и покрсти Грузине. Јавила јој се Пресвета Богородица и обећала да ће је тамо одвести. Када јој је Господ отворио пут, млада Нина је отишла у Грузију где је за кратко време стекла велику љубав народа. Успела је да покрсти цара грузијског Мириана, његову супругу Нану и њиховог сина Бекара, који су јој ревносно помагали у мисионарском раду. Нина је успела да за живота прође сву Грузију и да преведе готово читаву нацију у веру Христову, и то баш у време страшног прогона Хришћана за владавине цара Диоклецијана. Одморила се од многих трудова својих и упокојила у Господу 335. године. Гроб јој се налази у Самтаврском храму. Прославља се 27/14. јануара.
Мцхета лежи на ушћу река Арагви и Мтквари, на раскршћу древних трговачких путева. Овакав стратешки положај као и блага клима условили су њен напредак и пре Христовог рођења. Археолози су пронашли остатке насеља из Бронзаног доба. Свој успон Мцхета доживљава од 3. века пре Христа до 5. века када је била престоница Иверије. Тада се град простирао на обе стране реке, имала је седам четврти, а у средишту града је била цитадела са краљевском резиденцијом. У Мцхети је живела Света Нина током свог апостолског рада и тренутка када је Хришћанство 326. године проглашено за званичну религију. Град је постао седиште Патријарха. И данас његова титула гласи патријарх-католикос све Грузије, архиепископ мцхетски и тбилиски. Почетком 6. века Тбилиси постаје главни град Грузије, и Мцхета полако почиње најпре да стагнира а потом и да се гаси. Данас са свега неколико хиљада становника, као најлепши украс чува средњевековно споменичко наслеђе, због чега је и уврштена као целина у УНЕСКО-ву листу светске културне баштине.
Шота Руставели један је од најпознатијих грузијских песника. Аутор је епске поеме „Витез у тигровој кожи“. Рођен је у Руставију око 1160. године. Своје образовање стекао је на академијама Икалто и Гелати а потом и на византијском двору. Као поштован и образован човек постао је министар на двору краљице Тамаре у време када је грузијска средњевековна краљевина писала своју историју златним словима. Након повлачења из политичког живота, Шота се настанио у манастиру Часног Крста у Јерусалиму у коме се и упокојио и у коме и почива. Светиња је припадала грузијским монасима, а Руставели је по свој прилици манастиру поклонио значајна материјална средства. Једна фреска, приказује га у молитвеном ставу.
„Девица прекрасна, благородна Нина.
Постаде Промислом апостол Грузина.
Упркос гоњењу цара Дуклијана,
Она крстом крсти цара Мириана
И жену му Нану и сина Бекара,
Кроз њих и сав народ и цвет од главара.
Све их крсти крстом Божијега Сина,
Светитељка Нина, апостол Грузина.
Од детињства Нина Бога је молила
Ђул—Грузију да би она покрстила.
Што молила Бога Бог јој благи дао:
Из Нинине руке крст је засијао
Питомој Грузији, где се и сад сија.
Где Нинина рука и сад благосиља.
Тамо гроб је Нинин, над њим храм се блиста
Славећ, свету Нину, и Господа Христа.“
Песма из Пролога
АРАНЖМАН ОБУХВАТА
ОПЦИОНА ДОПЛАТА
НАЧИН ПЛАЋАЊА
НАПОМЕНЕ И ОПШТИ УСЛОВИ