Полазак из Београда у 5:30 чaсова испред Вазнесенске цркве (Улица адмирала Гепрата број 19.). Путовање према старој српској средњовековној престоници – Крушевцу.                        Присуствовање Светој Литургији у цркви Лазарица. Након тога присуствовање литији или пригодном програму у централној градској зони. Обилазак Лазаровог града, цркве Лазарице, споменика Косовским јунацима и цркве Светог Ђорђа.                                    Слободно време у Крушевцу до поласка за манастир Раваницу.                                Манастир Љубостиња задужбина је кнегиње Милице, жене Светог кнеза Лазара. Подигнут је уочи Косовског боја. Након што је њихов син, Стефан Лазаревић ступио на трон, Милица прима монашки постриг. Као монахиња Евгенија са својом рођаком Јефимијом настањује се у својој задужбини у којој ће и скончати 1405. године. Манастир Љубостиња, са црквом Успења Пресвете Богородице, један је од најзначајнијих споменика Моравске школе. Протомајстор је био Раде Боровић, у народним песмама познат као Раде Неимар. Споља је украсио храм префињеном каменом пластиком и као реткост за оно време, оставио је своје име уклесано га на прагу унутрашњег портала. Унутрашњост цркве је украшен фрескама крајем 14. века и 1403. године. Зограф Макарије записао је своје име на луку изнад врата. Током турске окупације љубостињски игумани су често позивали народ на устанак, и пружали сваку врсту помоћи. Због тога је светиња више пута страдала. Врло брзо је била и обнављана, али се са сваком обновом губила првосаграђена честица. У 17. веку то је била архитектура а крајем 18. века живопис. Иконостас у манастирској цркви осликао је 1822. Никола Марковић. Љубостиња је вековима била духовни и културни центар. У њој је Јефимија, прва српска песникиња и везиља, саздала покров у злату и свили за кивот Светог кнеза Лазара. Овде је сачинила и завесе за царске двери које је поклонила манастиру Хиландару. Јефимија и Евгенија и данас почивају у саборном храму манастира Љубостиње. Манастир Каленић представља најраскошније украшену цркву моравске стилске групе. Смештен је на обронцима Гледићких планина, западно од села Опарића у Левчу. Задужбина је властелина Богдана, великодостојника на двору деспота Стефана Лазаревића, његове жене Милице и брата Петра. Саборни храм посвећен Ваведењу Пресвете Богородице, подигнут је између 1407 и 1413. године, док је украшен фрескама око 1413. године. Изванредно сликарство префињеног колорита и сетних ликова светитеља убраја се у врхунска сликарска остварења у целом византијском свету прве четвртине 15. века.Од првобитног манастирског комплекса сачувала се само црква. Грађена је по узору на Лазарицу, са основом у облику сажетог триконхоса. Црква је споља веома сликовита, због лепо сложених белих блокова камена и црвене опеке. Изнад прозора и портала је плитко резана пластична декорација са представама птица, грифона и лавова. У време робовања под Турцима више пута је страдао и био обнављан. Залагањем кнеза Милоша Обреновића 1823. године црква је обновљена и изграђени су нови конаци.