Полазак у  7.00 часова испред Вазнесенске цркве (Улица адмирала Гепрата број 19). Обилазак:                                                                                                                                Манастир Бешеново – према предањуосновао је краљ Драгутин Немањић, крајем 13. века, на јужним падинама Фрушке горе, уз поток који данас носи назив Чикош. Посветио га је Светим архангелима Михаилу и Гаврилу, заштитницима његове племените владарске лозе. Први писани трагови постојања манастира датирају из средине 15. века и налазиле су се на зиду манастирске цркве на коме је пронађен запис да је осликана још 476. године. Присуствовање Светој Литургији.                                                                                      Манастир Мала Реметаналази се на средишњем делу Фрушке Горе. Како нас обавештава предање, „Сремски краљ“ Драгутин подигао га је у тишини и мноштву зеленила. До данас ово је најмањи и можда најлепши фрушкогорски манастир. Храм је посвећен празнику Покрова Пресвете Богородице. Њена унутрашњост је украшена фрескама 1910. године трудом Косте Ванђеловића. Иконостас је урађен 1757. године. Својом лепотом истичу се оне престоне, рад Јанка Халкозовића.                                                                                Mанастир Јазак по предању је основао Јован Бранковић. Остаци старог манастира налазе се на пола сата хода северно од данашњег комплекса. У писаним документима помиње се први пут 1522. године. Без имања и добротвора био је предодређен да се угаси. Године 1705. монах Христифор у манастир доноси мошти Светог цара Уроша, сина Душана Силног. Стари манастир Јазак постао је претесан да прими све оне који су долазили у светињу. Братство одлучује да подигне нову цркву 1736. године на месту где се манастир налази данас. Њена унутрашњост је живописана 1761. године. Иконостас, као најлепши украс храма је из 1769. године и дело је Димитрија Бачевића.                                                      Манастир Врдник подигнут је крајем 16. века. Први поуздан податак о овом манастиру потиче из 1589. године када је у њему писан један минеј. Страдао је у време аустријско – турских ратова. Кад су се избегли монаси из манастира Раванице 1697. године из Сентандреје спустили у Срем, обновили су запустели и порушени манастир Врдник. Ту су положили тело светог кнеза Лазара у цркву, коју су, за успомену на стару Раваницу, посветили Вазнесењу Господњем. Од тог доба Врдник почиње да се зове и Сремска Раваница. Недалеко од манастира певала је врдничка вила – Милица Стојадиновић – Српкиња. Краћа пауза у Врднику.                                                                                            Црква Силаска Светог Духа у Руми  је до половине 19. века била црква брвнара, када је изграђена нова богомоља, која је убрзо, 1905. године реновирана и освећена. У народу је позната и као Грчка црква, због прилога грчких трговаца који су помогли њену изградњу. Нацрт за иконостас је дао је бечки архитекта Херман Боле, а осликао га је наш познати сликар Урош Предић. Посебна вредност храма је фреска Уроша Предића, Васкрсење Господње, која се налази у крипти цркве.                                                                                  Повратак у Београд у вечерњим часовима (крај програма).