Полазак у 6.00 часова испред Вазнесенске цркве (Улица адмирала Гепрата број 19, Београд). Долазак у манастир Ђипша. Присуствовање Светој Литургији. Манастир Дивша или Ђипша како је у народу познатији, по предању је задужбина деспота Јована Бранковића подигнута крајем 15. века. Почетком 18 . века Ђипша се помиње као метох манастира Кувеждин. Стара манастирска црква, крстообразне основе обновљена је 1744. године ктиторством Петра Јовановића из Новог Сада. Године 1764. монах Матеј, гради припрату са звоником и параклисом Покрова Пресвете Богородице. Иконостас је рађен у Новом Саду 1751. године, а осликао га је 1753/54. године Теодор Стефановић Гологлавац. Наставак путовања према манастиру Кувеждин. Долазак у манастир Кувеждин. Mанастир Кувеждин посвећен је светом Сави и његовом оцу Симеону Мироточивом. Саграђен је по предању око 1520. године. У рукописној књизи “Слова Светог Јеронима Сирина”, стоји записано да су манастири Шишатовац и Кувеждин основани заслугама српског војводе Стефана Штиљановића.                                                                                                                    Манастир Шишатовац налази се на јужним падинама Фрушке Горе. Основали су га 1520. године монаси манастира Жиче, који су се у Срем склонили бежећи од турског зулума. На темељима цркве Светог Николе коју су пронашли, они ће подићи нову и посветити је Рођењу Пресвете Богородице. У њу су 1545. године пренете мошти Светог Стефана Штиљановића, који је канонизован за светитеља убрзо након представљења 1543. године. Оне су пренете 1942. године у Саборну цркву у Београду где и данас почивају.                      Наставак путовања према манастиру Петковица. Манастир Петковица подигнут је по предању половином 16. века трудом удовице Стефана Штиљановића, деспотице Јелене, у монаштву Јелисавете. Први поуздани подаци потичу из 1566/67. године. Саборни храм, триконхосне основе слави Свету Петку Трнову.                                                                  Одлазак ка насељу Манђелос и обилазак манастира Светог Василија Острошког.                  Манастир Светог Василија Острошког основан је у близини села Манђелоса, на потезу познатијем као Јоргованиште. Месно предање каже да су још антички Римљани користили овдашњи извор како би чистом водом снабдевали Сирмијум. Вековима касније, Турци су на том месту направили бању са лековитим блатом, о чему сведоче и остаци камених, муслиманских споменика. По другој легенди, на Врањашу је Преподобна мајка Ангелина напојила своје коње, док је из Крушедола путовала према Беркасову. Наводно, био је то један од ретких извора који нису били заражени током епидемије куге, од 1738. до 1741. године. Вероватно је због тога постао предметом религиозних осећања, а довођен је и у везу са Светим бесребреницима и чудотворцима Козмом и Дамјаном. Након обиласка манастира, повратак према Београду.                                                                                      Долазак у Београд у каснијим поподневним часовима (крај програма).