Полазак из Београда у 6.00 часова испред Вазнесењске цркве (Улица адмирала Гепрата 19). Долазак у манастир Манасија. Присуствовање Светој Литургији.                                    Манастир Манасија удаљена је око два километра северозападно од Деспотовца. Подигнут је крај речице Ресаве по којој је носио име кроз читав средњи век. Задужбина је деспота Стефана Лазаревића. Грађен је између 1407. и 1418. године. Импозантни бедеми са 11 кула, опасани ровом, представљали су, у то време, модеран систем одбране манастира. Најдоминантнија и најмасивнија – донжон кула позната је и као Деспотова кула. Поред манастирске цркве и утврђења, у Манасији су делимично сачувани остаци старе трпезарије и библиотеке. У библиотеци се налазила преписивачка радионица у којој су рађене бројне књиге за црквене потребе. “Ресавско писање” је било веома цењено и дуго је служило за узор каснијим преписивачима. Један од главних руководилаца Ресавске школе био је Константин Философ, потоњи писац житија деспота Стефана Лазаревића. Након посете манастиру Манасија наставак путовања према селу Сисевац и обилазак манастира Светог Сисоја. Манастир Сисојевац – налази се поред реке Црнице, у селу Сисевцу, 12 км југоисточно од манастира Раванице. Назив је добио по ктитору, монаху Сисоју Синаиту. Претпоставља се да је саграђен у осмој деценији 14. века, а њен ктитор се први пут помиње у повељи кнегиње Милице из 1398. године, којом Милица дарује монаху Сисоју земљишни посед у околини Параћинског брода. У цркви се налази и гробно место ктитора, Светог Сисоја Синаита. Наставак путовања према манастиру Раваница. Обилазак манастирског комплекса. Манастир Раваница је задужбине кнеза Лазара, саграђене између 1375 и 1377. године. Налази се у подножју Кучајских планина, у селу Сење код Ћуприје. Саборни храм посвећен је Вазнесењу Господњем и налази се у централном делу манастирског комплекса опасан моћним утврђењем са седам кула, трпезаријом, монашким келијама, неопходним економским зградама. По својим архитектонским и ликовним обележјима раваничка црква је родоначелник новог стила уметности, такозване Моравске школе. Она представља оригинално архитектонско решење настало спајањем светогорске традиције тролисне основе и модела уписаног крста са пет купола, одомаћеног у време Светог краља Милутина. У поподневним часовима повратак према Београду. Долазак у Београд у каснијим поподневним часовима (крај програма).