Ваведење у Сремским Карловцима

Датум путовања
04. дец 2021.

Сремски Карловци – aко је у прошлости Сентандреја била “српски Рим”, Нови Сад “српска Атина”, Сремски Карловци су били “српски Сион”, културни и верски центар српског народа у Аустроугарској.

Програм путовања

Полазак у 07.30 часова испред Вазнесенске цркве (Улица адмирала Гепрата број 19).  

Манастир Ваведења Пресвете Богородице (Горња црква) je најстарија грађевина у Сремским Карловцима. Подигнута је, вероватно, у другој половини 15. или почетком 16. века, пре турских освајања. Најстарији историјски подаци о цркви датирају из 1559. године када је била метох манастира Хиландар. Благословом Епископа сремског Господина Василија, 14. јануара 2016. године, Горња Црква у Сремским Карловцима проглашена је манастиром Ваведења Пресвете Богородице. Присуствовање Светој Литургији.

Шетња центром Сремских Карловаца:

Богословија „Свети Арсеније Сремац“ је наследник некадашње карловачке богословије, као најважније установе за образовање свештеника православне вере током последњих 150 година њеног постојања. Прву српску православну богословију основао је митрополит Стефан Стратимировић 1794. Године. 

-Магистрат  је једна од најзначајнијих и највреднијих грађевина у старом језгру Сремских Карловаца, као просторне културно-историјске целине изузетног значаја за Србију. Здање магистрата је одувек имало управну намену. Ту је 1848. године проглашена Српска Војводи. 

-На Тргу Бранка Радичевића налази се Чесма Четири лава. Подигнута је 1799. године настојањем др Јована Живковића, градског физика, а под патронатом митрополита Стефана Стратимировић. 

Пауза за ручак. 

– Саборна црква Светог Николе је главни и највећи православни храм у Сремским Карловцима, Катедрална црква Светог оца Николаја саграђена је у периоду од 1758. до 1762. године, за време управе митрополита Павла (Ненадовића), на месту ранијег храма, смештен уз некадашње седиште Српске патријаршије, стари Патријаршијски двор, данас владичански двор Сремске епархије Српске православне цркве. Саборна црква у Сремским Карловцима је средишња црква епархије. 

– Патријаршијски двор је двор владике сремског, а до 1930. године и патријарха српског. Једна је од највелелепнијих грађевина у Сремским Карловцима, а такође је један од најлепших примера владичанских дворова у Српству. Данашњи комплекс је саграђен између 1892. и 1895. 

Повратак у Београд у    вечерњим часовима. 

Ценовник – начин плаћања

  • Готовинском уплатом 50%  приликом пријављивања, остатак 15 дана пред путовање 

Цена ходочашћа

1300 дин

Аражман обухвата

  • превоз аутобусом високе туристичке класе (клима, аудио и видео опрема) на назначеној релацији
  • услуге стручног водича
  • трошкове организације путовања

Општи услови

  • Аранжман је прављен на бази 30  уплата
  • Aгенција задржава право да откаже аранжаман најкасније 5 дана пре планираног поласка
  • За путовање важе Општи услови путовања
  • Агенција „Доброчинство“ задржава право, да уколико дође до промена цена на тржишту, измени цену аранжмана за одговарајући износ

Напомене

  • Молимо да имате у виду да у манастире треба улазити пристојно обучен, жене битребало да имају сукњу, не кратку и са прорезима, а мушкарци дуге панталоне и рукаве. МолимоВас да у манастирима не фотографишете пре него питате за благослов. Молимо да се придржаватеупутстава о мерама превенције и заштите у условима пандемије корона вирусом (маске, дезинфекција…)

Детаљан опис ходочашћа

Тачно време подизања Горње цркве у Сремским Карловцима, посвећене Ваведењу Пресвете Богородице (4. децембар), није познато, мада има озбиљних наговештаја да је постојала и у предтурско доба. Скорашња археолошка истраживања посведочила су да храм највероватније потиче из 16. века. Првобитни прозорски отвори и под, као и начин подизања првог зида сведоче прилично поуздано да је храм заиста грађен у време Светих Бранковића. Његов први индиректни помен датира из 1559. године. Да се 1561. овде налазио манастир, може се закључити по запису у једном минеју, који наводи игумана Јоакима и неименованог „смерног монаха“. Међутим, већина историчара сматра да је Горњи храм, убрзо по потписивању Карловачког мира, 1699, устројен као манастирска богомоља, а први пут је недвосмислено забележен тек 1707. године, када је овдашњи монах Макарије прибавио једну стару рукописну књигу. Храм је оштећен приликом повлачења Турака, 1716. и поново га је осветио митрополит Викентије (Поповић Хаџилавић), 12. октобра 1718. године. Звоник са криптом призидан је до 1731, док је здање од камена и ћерпича, са куполом и кровним покривачем од шиндре, детаљније описано 1733. године.

Храм је темељно оправљан после 1739, непосредно по Другој сеоби Срба, а радови на „Димитрија звонари“ спомињу се 1742. године. Најзад, плоча на западној страни торња сведочи да је Горњу цркву обновио патријарх Арсеније IV, 1746. године. Развијену иконостасну преграду осликао је Димитрије Бачевић, од 1760. до 1761. године. Више целивајућих икона израдио је Теодор Крачун, између 1770. и 1780, док је сликарске и позлатарске послове на унутрашњости храма извео Георгије Бакаловић, 1824. и 1825. године. Нажалост, од Бакаловићевих радова до данас су сачувани само делови жртвеника. Веће обнове извођене су после 1833. и од 1897. до 1903. године.

У овом храму чува се честица моштију Светог Нектарија Егинског, док су у порти сахрањени хиландарски архимандрит Герасим (1761), егзарх Никанор (Павловић) (1730), родитељи епископа темишварског Петра и бачког Јована (Јовановића), који су заједно подигли декоративно обрађену мермерну плочу 1793. Овде почивају и карловачки житељ Бошко Михајловић, више протопрезвитера, старешина храма, јеромонаха и монаха, а у крипти патријарси српски Георгије (Бранковић) (1907) и Лукијан (Богдановић) (1913). Световаведењска црква поседује богослужбене књиге из 18, 19. и 20. века, а посебно су занимљиви служебници штампани у време кнеза Милоша Обреновића. Део њеног инвентара, укључујући и златоткане одежде, које је приложила кнегиња Љубица Обреновић, у петој деценији 19. века, похрањен је у Ризници Музеја Српске Православне Цркве у Сремским Карловцима. У храму се чувају и две престоне иконе, донесене из Русије, које датирају од пре 1733. године.