Манастир Тумане

Манастир Тумане

Пресвлачење моштију Светог Зосима и Светог Јакова Туманских

Полазак у 05.30 часова испред Вазнесенске цркве (Улица адмирала Гепрата број 19). Обилазак:

Долазак у манастир Тумане.
– Присуствовање Светој Литургији у 08.30 часова.
– Пресвлачење и пренос моштију Светог Зосима и Светог Јакова Туманских у 10.00 часова.
– Акатист Светитељима у 11.00 часова.
– Молитве за здравље у 12.00 часова.
 
Манастир Тумане налази се на 10-ак километар од Голупца, у подножју голубачких планина, на левој обали Туманске реке. Окружен шумом, сакривен од људи, у Богом изабраном крајолику, као да је предодређен за монашки живот и молитвено тиховање. По предању које је до данас живо, Тумане је као своју задужбину подигао косовски јунак Милош Обилић, за кога се сматра да је живео и владао делом данашњег Браничева.
 
Предање каже да је Милош ловио по шумама у околини данашњег манастира, те да је у лову нехотице ранио пустињака Светог Зосиму. Носећи подвижника ка свом двору са жељом да му спасе живот, на месту где је сада манастир светац је молио да га спусте и рекао Милошу: „Ту мани и пусти ме да умрем“. Назив манастира се очувао до данас као и спомен на Светог подвижника Зосима, коме верни вековима долазе да затраже благослов и духовну утеху.
 
Манастир се у турским пописима први пут помиње 1572–1573. године, а потом у време султана Мурата III у 16. веку у контексту дажбина које је плаћао турском султану, уз шта се наводи да су у манастиру живела два монаха. У Туману су се пред Прву велику сеобу Срба 1690. године у жељи да подунавске Србе подигну на устанак против Турака, састали патријарх Арсеније III Чарнојевић и гроф Ђорђе Бранковић.
 
Егзарх Максим (Ратковић), изасланик Митрополита београдског, посетио је у првој половини 18. века браничевске манастире. У свом извештају помињући манастир Тумане, он пише да је црква била покривена црепом, што је за оновремене прилике била реткост. Црква коју је описао Егзарх Максим јесте првобитна манастирска црква која је постојала све до Кочине крајине када су је Турци спалили. Народ је спаљени манастир обновио великим залагањем обер кнеза Павла Богдановића у до­ба кнеза Милоша. Јоаким Вујић је забележио да је туманска обновљена црква мала размером и да је делом живописана.
 
Године 1910. је минирана и због великих напрснућа по наредби власти до темеља је срушена. Током наредних четрнаест година манастир Тумане био је без цркве јер су обнову порушене спречавале многе околности, а међу њима посебно Први светски рат, који се тих година водио и у коме је Србија активно учествовала. Садашња црква подигнута је и освећена 1924. године. Ново рухо манастир је добио доласком руско – српског братства из манастира Миљково 1936. године. Тада се активно обнавља пре свега у духовно богослужбеном смислу, а уз то јача и економски, те се подиже нови велики конак и пратећи објекти неопходни за живот и рад монашког братства.
 
Руски монаси доносе са собом чудотворну икону Курске Мајке Божије, која је до данас многопоштована светиња манастира. У том периоду обретене су и мошти Преподобног Зосима 1936. године што је освежило и проширило спомен Светитеља у народу. Напредак манастира у овом периоду био је видан и трајао је све до почетка Другог светског рата. Године 2014. одлуком Епископа браничевског Господина Игнатија у манастир је дошло монашко братство које је данас најбројнији мушки манастир у епархији браничевској.

Полазак за манастир Нимник у 16.00 часова.

Манастир Нимник или Стари Маријански манастир налази се у храстовој шуми села Курјаче. Посвећен је празнику преноса моштију Светог Николаја. Време настанка Нимника као метоха манастира Раванице према повељи Светог кнеза Лазара, датира пре 1389. године. Као ктитор наводи се војвода Кнеза Лазара, Богосав, кога помиње народна песма “Кнез Богосав и Старина Новак”, који је подигао цркву која ће служити као парохијска. Тек 1936. године Нимник је претворен у манастир.

За време Карађорђа, 1813. године Турци су опљачкали и спалили светињу до темеља. Према записима Јоакима Вујића, обновио је Кнез Милош 1825. године уз помоћ народа. Црква манастира Нимник зидана је од камена. На њеној фасади се могу видети камени блокови који потичу са рушевина старог римског града Виминацијума који се налази у близини. Према попису из 1851. године црква није имала фреске, већ је унутрашњост храма била омалтерисана и окречена. Фрескопис је настао у периоду 1996-98. године када је последњи пут реновирана.

Манастир Нимник има две капеле. Прва се зове Светиња и налази се на гробу девојчице коју су према предању убили Турци зато што није хтела да им покаже пут за манастир. Упитана она им је на влашком одговорила “нишћу нимник” – „не знам ништа“. Према овом предању манастир је добио своје име. Друга капела се налази у манастирском конаку и посвећена је Покрову Пресвете Богородице. Све до 1996. године када је почело велико реновирање цркве и живописање које је завршено 1998. године У својој дугој прошлости манастир Нимник је скоро стално био у улози парохијске цркве.

Повратак у Београд у вечерњим часовима.

Ходочашће обухвата

 
  • превоз аутобусом високе туристичке класе (клима, аудио и видео опрема) на назначеној релацији
  • услуге стручног водича
  • трошкове организације путовања.
 

Начин плаћања

  • 50% вредности уговореног путовања приликом пријављивања
  • 50% вредности уговореног путовања најкасније 30 дана након реализације путовања

Цена ходочашћа

1.300 дин

Општи услови

  • Аранжман је прављен на бази 30 уплата
  • Aгенција задржава право да откаже аранжаман најкасније 3 дана пре планираног поласка
  • За путовање важе Општи услови путовања
  • Агенција „Доброчинство“ задржава право, да уколико дође до промена цена на тржишту, измени цену аранжмана за одговарајући износ