Полазак у 5.30 часова испред Вазнесењске цркве (улица Адмирала Гепрата 19).Путовање према манастиру Каменац.  По доласку, присуствовање Светој Литургији у манастиру за манастирску славу. Неколико километара од Груже, код села Честина налази се манастир Каменац. По предању, по облику цркве и по значају који је манастир имао током векова, настанак манастира се везује за деспота Стефана Лазаревића, крајем 14. и почетком 15. века. Пре 10-ак година монахиње манастира Каменац одлучиле су се да започну производњу лековитих мелема, тинктура и чајева. Данас имају преко тридесет врста ових производа, а честе су и комбинације једног мелема са одговарујућом тинктуром. Наставак путовања према Крагујевцу. Долазак у Крагујевац. Обилазак спомен парка у Шумарицама. Спомен парк „Крагујевачки октобар“  налази се на простору на којем су немачки војници 21. октобра 1941. године стрељали неколико хиљада мушкараца, жена и деце. Повод за стрељање у Шумарицама били су немачки губици у борби са четничким и партизанским јединицама на путу Крагујевац – Горњи Милановац. У спомен на жртве стрељања, читав простор Шумарица је претворен у Спомен парк, који се простире на 352 хектара. Одлазак у центар Крагујевца. Обилазак Старе цркве. Стара црква подигнута је 1818. године. Ктитор храма је био кнез Милош Обреновић. Посвећена је Светој Тројици. Године 1829. први пут су зазвонила звона са ове цркве. Била је прва митрополитска, саборна и дворска црква у ослобођеној Србији. У њеној порти супрокламо- ване готово све важне одлуке за српски народ: хатишерифи, устави… Ту је одржана Сретењска скупштина 1835. године на којој је донет Први српски Устав. Слободно време у центру града. Наставак путовања према манастиру Грнчарица. Манастирски комплекс смештен је у благој долини омеђеној шумовитим брежуљцима, десетак километара југоисточно од Крагујевца, код села Прњавора. Према народном предању, Грнчарицу је подигао краљ Драгутин крајем XIII и почетком XIV века. Током Првог светског рата аустроугарска војска је опустошила манастир, спалила архиву и однела три звона. Исту судбину доживела је ова светиња и током Дргог светског рата. Немци су прогнали монахе, манастирске конаке и манастир запалили. После рата (1946) у запустели и разорени манастир долази игуманија Ефросинија са четири монахиње из Свете Петке код Параћина. Од тог времена Грнчарица постаје женски манастир који се вредно обнавља. Након обиласка манастира, полазак према Београду. Долазак у Београд у вечерњим часовима (крај програма).