Нови Сад – Српска Атина
Полазак у 06.30 часова испред Вазнесенске цркве (Улица адмирала Гепрата број 19). Обилазак: Црква Покрова Пресвете Богородице у Петроварадину – 2015.године цркву је освештао сремски Епископ Василије.
Присуствовање Светој Литургији.
Петроварадинска тврђава се налази на десној обали Дунава. У првој половини 13. века, дозволом угарског краља Беле IV, на овом простору је подигнут самостан Белих монаха назван Белакут. Његово утврђење посебно је ојачавано крајем 15. века у оквиру припрема за одбрану од Турака. У походу према Мохачу, Турци 1526. године освајају Петроварадин, да би га након турског пораза под Бечом, крајем 17. века, аустријска војска ослободила.
Због сталне опасности од Турака и близине границе са Османским царством подижу се нови бастиони артиљеријских фортификација по систему маршала Вобана око 1690. године. Руши се стара средњевековна тврђава и на њеном месту подиже данашњи Горњи град. Велики број објеката из тог периода сачувао се до данашњих дана. Започети радови трајали су уз прекиде готово један век, а посебно су интензивирани после 1739. године, када Турци поново заузимају Београд.
Петроварадинске фортификације сврставају се међу најбоља остварења европске војне архитектуре друге половине 18. века. Због своје величине и доминантности назива се и Гибралтар на Дунаву. Поред музеја, архива и низа уметничких атељеа, на Тврђави се налазе бројни туристичко-угоститељски објекти.
Успенска црква један је од три споменика културе од изузетног значаја на територији Новог Сада. Једини је објекат у Новом Саду који је остао непромењен из периода градње 1765. госдине, са комплетним ентеријером – иконостасом, иконама, троновима, дрвенаријом, зидним сликарством. Грађена је од печене цигле, креча и песка. Спомињу се три главна мајстора: зидар Булф, дунђер Ланг и бравар Kрсингер.
Дрворезбарски и сликарски радови на троновима и црквеном намештају дело су новосадских мајстора Марка Гавриловића са Арсенијем и Аксентијем Марковићем, док су иконостас радили Јанко Холкозовић и Васа Остојић. Око цркве уз темељ сахрањивани су угледни Новосађани или племићи. Успенска црква и данас импонује својом лепотом као и грациозношћу браокног звоника.
Матица српска је најстарија српска књижевна, културна и научна институција. Основана је 1826. године у Пешти, у време ослобађања Србије од вишевековне турске власти. Њено деловање је од самог почетка било усмерено на представљање српске културе у Европи, а са друге стране на просвећивање народа. У том циљу развијена је богата издавачка делатност.
Матица српска је 1864. године пресељена из пештанског Текелијанума у новосадски Платонеум. Нови Сад је од тада познат као Српска Атина. Град је добио тај назив јер се сматрало да су се око Матице српске окупљали најобразованији и најмудрији људи. Њени оснивачи као и први приложници, живели су у различитим срединама, од Беча до Темишвара и од Дубровника до Пеште. Припадали су различитим друштвеним слојевима. Добротвори и чланови су били владари, племићи, писци, народни трибуни, научници…
Данас Матица српска има око 2.000 сарадника који су укључени у више десетина научних и развојних пројеката док библиотека Матице српске има више од 3.500.000 публикација.
Галерија Матице српске чува једну од највреднијих колекција српске националне уметности од 16. до 20. века. Са око 500 уметничких дела изложених у сталној поставци посетилац има прилику да стекне слику о развоју српске уметности новијег доба.
Пауза у пешачкој зони.
Саборна црква посвећена је Светом Георгију Победоносцу. Једнобродна је грађевина са трочланом олтарском апсидом и високим, новобарокним звоником на западном прочељу. Први храм на овом месту изграђен је у периоду 1734-1740. године. Страдао је у бомбардовању са Петроварадинске тврђаве у Буни 1849. године. Обновљен је у периоду 1851-1853. године према плану архитекте Густава Шаибе.
Данашњи изглед црква добија у великој обнови 1902-1905. године за време владике Митрофана Шевића а према плановима архитекте и градитеља Михајла Харминца. Првобитни иконостас израдио је сликар Јован Клајић. Он је замењен новим који је осликао Паја Јовановић, један од највећих српских сликара. Зидне слике је урадио Стеван Алексић.
Унутрашњост цркве украшена је витражима што доприноси општем утиску раскоши које посетилац има, а која сведочи о богатству заједнице која је градила саборни храм. У порти цркве налази се најстарији сачувани споменик Новог Сада – Богојављенски крст од ружичастог мермера.
Повратак у Београд у вечерњим часовима.
Путовање обухвата
- аутобуски превоз (клима, аудио и видео опрема) на назначеној релацији
- улазнице за све наведене посете
- услуге стручног водича
- трошкове организације путовања.
Начин плаћања
- 50% приликом пријаве, остатак 15 дана пре почетка путовања
Цена путовања
1.400 дин
Општи услови
- Аранжман је прављен на бази 30 уплата
- Aгенција задржава право да откаже аранжман најкасније 48 часова пре почетка путовања
- За путовање важе Општи услови путовања
- Агенција „Доброчинство“ задржава право, да уколико дође до промена цена на тржишту, измени цену аранжмана за одговарајући износ
