ДАН 2.

Лапље Село – Призрен – Велика Хоча – Лапље Село

Доручак. Одлазак у Призрен. Обилазак: Саборни храм Светог Ђорђа у Призрену. Темељи Саборног Храма положени су 1856. године, а изградња је довршена 1887. године, када је храм и освештан. Црква је зидана од тесаног каменог пешчара и покривена оловним кровом челичне конструкције. Конзерваторски радови и реконструкција цркве су изведени у периоду од 2006-2009. године У унутрашњости цркве бетонски стубови су украшени мермера. Богородица Љевишка је саборни Призренски храм посвећен Успењу Пресвете Богородице. Свети краљ Милутин ју је обновио „од основанија“ 1306/07. године. Изградњу су надгледали призренски епископи Дамјан и Сава, потоњи српски архиепископ Сава III. Протомајстор Никола, који је највероватније дошао из Епира, остварио је почетком 14. века архитектонски веома успелу грађевину чије језгро чини петокуполна црква уписаног крста, опасана бочним опходним бродом и припратом са отвореним тремом, са кулом на западној страни. У Цркви постоје два слоја фресака, старији са почетка 13. века и млађи из времена Светог краља који је урађен у периоду 1307 – 1313. године. На челу фрескописаца био је зограф Астрапа. Када је цар Душан уздигао Српску цркву на ранг Патријаршије, епархија добија статус митрополије. Након што су Турци освојили Призрен 1455. године, одузета су имања којом су Немањићи даривали Цркву те је започела њена стагнација. У време патријараха Арсенија III и Арсенија IV, Богородица Љевишка је запустела да би вероватно у 16. веку била претворена у џамију коју су Турци назвали Атик или Џума џамија. Њен звоник је президан у минарет, фасада је прекривена малтером баш као и унутрашњи зидови које је красио фрескопис. Након ослобођења од Турака 1912. године, Богородица Љевишка је поново постала православна богомоља а 1923. године са звоника је уклоњен минарет. Темељни конзерваторски радови изведени су у периоду 1950 – 1953. године. Црква је спаљена марта 2004. када су тешко оштећени портрети Немањића из припрате, као и сликарство наоса. Од 2006. године црква је укључена у UNESCO-ву Листу светске баштине и UNESCO-ву Листу баштине у опасности. Манастир Свети Архангели удаљен је три километра од Призрена. Подигнут је у клисури реке Бистрице, на темељима старије цркве у периоду 1348 – 1352. године, као задужбина цара Душана. По завршетку изградње цар Душан је издао повељу којом је даривао светињу са 93 села и сваким другим добрима. Након смрти 1355. године, његово тело је пренето и сахрањено у католикону посвећеном Светим Арханђелима Михаилу и Гаврилу. Кроз историју о манастиру нема много писаних података. Константин Јиричек наводи да је након измирења српске и грчке цркве 1375. године, свештенство обеју цркава одржало службу над Душановим гробом и скинуло анатему са њега, његовог сина цара Уроша и патријарха Јоаникија. Освајањем Призрена 1455. године Турци су манастиру нанели велику штету. Тесани камен са светиње коришћен је за изградњу џамије у Призрену. Светиња је у тишини, лишена молитве и појања у славу неба чекала тренутак свога Васкрсења. Године 1927. академик Радослав Грујић извршио је откопавање манастира и пренео нађени материјал у Археолошки музеј у Скопљу. Тек седамдесетих година прошлог века заштићени су темељи и сачувани делови зидова. Црква је била облика уписаног крста са три олтарске апсиде. Њене димензије 28,5 х 16,75 метара указују на монументални храм, чије су фасаде биле обложене белим и црвеним мермером. Цркву је красио камени иконостас, предиван мозаички под, а унутрашње зидове фрескопис. Године 1998. царски манастир је дочекао да се у њему поново васпостави монашки живот. Велика Хоча једно је од најстаријих насеља у Метохији. Налази се четири километра јужно од Ораховца. Први пут се помиње у даровном писму манастиру Хиландару, кога је Стефан Немања писао 1198/99. године. Свети краљ Милутин потврђује Хиландарске поседе које су Царској лаври даривали његов отац и деда. Цар Душан манастиру Дечани на поклон даје винограде. Велика Хоча је српски бисер на Метохији. О њеном духовном и споменичком благу сведоче многе цркве које су благоверни владари и народ кроз векове подизали. У селу постоје: Црква Светог Николе из 14. века, Светог Стефана из 14. века, Светог Јована, Свете Недеље, Свете Петке, Свете Ане, Светог Луке, Светих Арханђела, Светог Петра… Обилазак једне од винарија у Великој Хочи и дегустација вина. Повратак у хотел. Ноћење.