Саборна црква у Вршцу посвећена је Светом Николи. Подигнута је у барокном стилу у периоду од 1783 – 1785. године. Освећена је 21. октобра руком епископа вршачког Викентија Поповића. Храм је дужине 48 м, ширине 17 м и висок је 54 м. Иконостас су радили, резбарију Аксентије Марковић из Новог Сада 1805. године, а иконе Павле Ђурковић, у периоду од 1805 – 1807. године. У периоду од 1865 – 1868. године иконостас је обновио путујући немачки сликар Ст. Г. Лауфер.
Веће поправке на Саборном храму рађене су у више наврата. Последњи пут у периоду од 2003. до 2007. године када је замењен кровни покривач, окречена фасада, уз поплочавање пода целог храма гранитним плочама. Најстарија матична књига датира из 1767. године. У храму се налази, испод солеје, гробница вршачко-банатских архијереја у којој су похрањени земни остаци епископа вршачких Јосифа (Јовановића-Шакабенте), Петра (Јовановића-Видака), Емилијана (Кенгелца), Нектарија (Димитријевића), и епископа банатских др Георгија (Летића), др Викентија (Вујића) и др Висариона (Костића).