Светиње Јадра и Рађевине

Датум путовања
У припреми
Јадар и Рађевина

Вукова родна кућа у Тршићу претворена је у спомен дом. Ту је и Вуков музеј, саграђен по узору на сеоске куће тог времена. Манастир Троноша негује вишедеценијску традицију приношења ратарских  свећа. 

Полазак из Београда у 06.30 часова испред Вазнесенске цркве (Улица адмирала Гепрата број 19). Обилазак:

Манастир Чокешина – смештен је на северној страни планине Цер. По предању, манастир је задужбина Милоша Обилића, који је започео градњу манастира уочи Косовске битке. Завршетак радова приписан је Богдану Чокеши, угледном властелину из мачванског краја са почетка 15. века. Чокешина је у својој дугој историји више пута рушена и обнављана.

У периоду од 1707. до 1732. године, после велике сеобе Срба под патријархом Арсенијем III Чарнојевићем, у манастиру је постојала школа којом је руководио игуман Василије. Турци су убрзо запалили и срушили и светињу и школу. На старим темељима, 1786. године изграђена је нова црква, која је поново срушена у време Првог српског устанка, 1804. године након битке између Срба и Турака, познате као Бој на Чокешини.

Данашња црква грађена је између 1820. и 1823. године заслугом кнеза Милоша Обреновића и његовог брата Јеврема. Посвећена је празнику рођења Пресвете Богородице. Иконостас је рад Михајла Константиновића и Николе Јанковића из Охрида из 1834. године. У цркви се од 1830. године чува икона Покрова Пресвете Богородице Чокешинске, једне од највећих светиња овог краја, за коју се везују многа чудотворна исцељења, о којима говори и Милорад Поповић Шапчанин у својим приповеткама.

У манастирској порти по жељи игумана Германа, 1890. године подигнут је са северне стране до саме цркве, споменик од камена, висок 5 метара, под којим су на вечни починак положене мученичке кости браће Недић и 300 славних Чокешинских јунака са места њихове погибије у Боју на Чокешини.

Присуствовање Светој Литургији.

Тршић се налази у југозападном делу Јадра на брежуљкастом простору кроз који жубори бистра речица Жеравија, дајући целом пределу живост и јединствену лепоту. Први подаци о насељености Тршића потичу из прве половине 16. века. Нема података када и како је добио име.

Постало је на далеко познато као родно место Вука Стефановића Караџића, српског филолога и реформатора српског језика. Након аустријско – турског рата 1737 – 1739. године, вођеним на просторима Србије, село је готово запустело. Поново ће оживети половином 18. века када су бројне породице из Црне Горе пристигле на ове просторе. Немири Првог српског устанка, оставили су трага и на изглед села.

Дуго је времена Вуково огњиште било препуштено забораву. По угледу на старе куће у Јадру подигнута је и Вукова кућа, која оживљава успомене на његово детињство и начин оновременог живота. Трајно је остало сећање на овај догађај као и на одржавања првог Вуковог сабора. Било је то 17. септембра 1933. године.

Поводом стогодишњице Вукове смрти, 1964. године, изграђен је асфалтни пут до Тршића, као и пешачка стаза до Вукове куће. Направљена је и позорница под отвореним небом за одржавање Вукових сабора и других манифестација, које су се до тада одржавале у дворишту Вукове куће.

Пауза за ручак.

Манастир Троноша се налази на путу за Крупањ, 17 км од Лознице. По предању, задужбина је краља Драгутина. Ктитор није дочекао заврштак изградње, смрт га је у томе претекла, те је његова жена Каталина преузела ктиторске обавезе и довршила градњу 1317. године.

Током периода робовања под Турцима, Троноша је доживела судбину бројних српских богомоља. Прва велика обнова била је 1559. године. Вук Стефановић Караџић је учио школу у Троноши 1797. године. За време Првог и Другог српског устанка Троноша је место састајања устаничких вођа, због чега доживљава нова разарања 1813. године. Обновљен је 1833. године уз помоћ кнеза Милоша Обреновића. Манастирска црква посвећена је Ваведењу Пресвете Богородице.

Оштећена је и током Другог светског рата. Данашњи изглед манастирски комплекс је добио 1961. године. Чине га саборни храм, нови конак са пространом трпезаријом, изложбени простор и Музеј Вуковог раног школовања. За манастир Троношу везан је један од најлепших народних обичаја познат као „Ратарске свеће“.

Недалеко од манстира Троноше, налази се десетоцевна бетонска чесма са хладном изворском водом, коју народно предање приписује деветорици браће Југовића и старом Југ – Богдану. Изнад чесме издиже се капела Светог великомученика Пантелејмона. Првобитна чесма и капела, по народном предању подигнуте су уочи Косовске битке 1388. године. Садашња капела са чесмом подигнута је 1968. године.

Спомен костурница у Текеришу – 16-20. августа 1914. године у чувеној Церској бици надомак Лознице, српска војска до ногу је потукла аустроугарску. Била је то прва победа савезника у Првом светском рату, а њен стратег Степа Степановић добио је чин војводе. На југоисточним обронцима планине Цер у селу Текериш, поред пута Шабац-Крупањ, подигнут је споменик 28.06.1928. године. Споменик је сећање на Први светски рат и Церску битку која се водила на овим просторима. Споменик се састоји из три нераздвојне целине. Спомен костурница је неправилног облика и ограђена шестоугаоним стубовима међусобно повезаним ланцима . Саграђена је 1989. године поводом обележавања 75-о годишњице Церске битке. 

Повратак у Београд у вечерњим часовима.

Ходочашће обухвата

  • превоз аутобусом туристичке класе (клима, аудио и видео опрема) на назначеној релацији
  • улазнице за Троношу и Тршић
  • услуге стручног водича
  • трошкове организације путовања.

Начин плаћања

  • 50% вредности уговореног путовања приликом пријаве,
  • остатак 15 дана пред почетак путовања

Цена ходочашћа

2.000 дин

Општи услови

  • Аранжман је прављен на бази 30 уплата
  • Aгенција задржава право да откаже аранжман најкасније 48 сати  пре планираног поласка
  • За путовање важе Општи услови путовања
  • Агенција „Доброчинство“ задржава право, да уколико дође до промена цена на тржишту, измени цену аранжмана за одговарајући износ