Путевима српских песника кроз фрушкогорске манастире

Манастир Врдник

Бешеново, Мала Ремета, Јазак, Врдник, Беочин, Црква Силаска Светог Духа

Полазак у 07.00 часова испред Вазнесенске цркве (Улица адмирала Гепрата број 19). Обилазак:

Манастир Бешеново – присуствовање Светој Литургији. Основао га је према предању краљ Драгутин Немањић, крајем 13. века, на јужним падинама Фрушке горе, уз поток који данас носи назив Чикош. Посветио га је Светим архангелима Михаилу и Гаврилу, заштитницима његове племените владарске лозе. Први писани трагови постојања манастира датирају из средине 15. века и налазиле су се на зиду манастирске цркве на коме је пронађен запис да је осликана још 1476. године.

Страшно посртање из којег се издиже тeк данас, Бешеново је доживело тoком Другог светског рата. Усташе су, опљачкале манастирску ризницу, укључујући и кивоте трију светитеља и све драгоцености које су биле у њима и однели их у Загреб. Мошти је спасао професор Радослав Грујић успевши да их, уз помоћ Немаца који су и сами били запрепашћени хрватским дивљаштвом, пребаци у Саборну цркву у Београду.

Када су 2012. године откопани темељи порушеног манастира, откривена је и гробница кнеза Александра Рашковића. Племићка породица Рашковић из Старог Влаха је пред другу сеобу Срба под патријархом Арсенијем IV Јовановићем Шакабентом, подигла устанак против Турака. Српски кнезови Рашковић били су приложници манастира Бешеново, па отуда не чуди што га је њихов последњи изданак, кнез Александар, изабрао манастир Бешеново за своје вечно почивалиште.

Манастир Мала Ремета налази се на средишњем делу Фрушке Горе. Како нас обавештава предање, „Сремски краљ“ Драгутин подигао га је у тишини и мноштву зеленила. До данас ово је најмањи и можда најлепши фрушкогорски манастир.

Најстарији писани документи сачувани су у турским земљишним књигама из 1545. године. У време робовања манастир је најпре опустошен а затим и спаљен. Године 1679. Арсеније Чарнојевић је дозволио монасима манастира Рача на Дрини да се у њега уселе и да га обнове. Нова велика обнова уследила је 1739. године. Цркву су сазидали мајстори Тодор и Никола од притесаног камена, а ктитор је био Станко Милинковић.

Храм је посвећен празнику Покрова Пресвете Богородице. Њена унутрашњост је украшена фрескама 1910. године трудом Косте Ванђеловића. Иконостас је урађен 1757. године. Својом лепотом истичу се оне престоне, рад Јанка Халкозовића.

Mанастир Јазак по предању је основао Јован Бранковић. Остаци старог манастира налазе се на пола сата хода северно од данашњег комплекса. У писаним документима помиње се први пут 1522. године. Без имања и добротвора био је предодређен да се угаси. Године 1705. монах Христифор у манастир доноси мошти Светог цара Уроша, сина Душана Силног.

Стари манастир Јазак постао је претесан да прими све оне који су долазили у светињу. Братство одлучује да подигне нову цркву 1736. године на месту где се манастир налази данас. Њена унутрашњост је живописана 1761. године. Иконостас, као најлепши украс храма је из 1769. године и дело је Димитрија Бачевића.

Манастир Врдник подигнут је крајем 16. века. Први поуздан податак о овом манастиру потиче из 1589. године када је у њему писан један минеј. Страдао је у време аустријско – турских ратова.

Кад су се избегли монаси из манастира Раванице 1697. године из Сентандреје спустили у Срем, обновили су запустели и порушени манастир Врдник. Ту су положили тело светог кнеза Лазара у цркву, коју су, за успомену на стару Раваницу, посветили Вазнесењу Господњем. Од тог доба Врдник почиње да се зове и Сремска Раваница. Недалеко од манастира певала је врдничка вила – Милица Стојадиновић – Српкиња.

Mанастир Беочин лежи на северним падинама Фрушке Горе. Први податак о манастиру забележен је 1566/67. године у турским катастарским дефтерима. Игуман Лонгин ишао је 1622/23. године у Москву ради сакупљања прилога за обнову манастира и набавке богослужбених књига и утвари. Очигледно је у то време манастир био погођен беспарицом. Током аустријско – турских ратова 1683 – 1695. године манастир је страдао.

Обновили су га монаси манастира Раче 1697. године по благослову патријарха Арсенија III Чарнојевића. Садашња богомоља грађена је у периоду 1732 – 1740. године. Слави Вазнесење Господње. Иконостас у цркви дело је више мајстора: Јанка Халкозовића, Димитрија Бачевића и Теодора Крачуна. У порти цркве налази се гроб песника Јована Грчића Миленка.

Црква Силаска Светог Духа у Руми  је до половине 19. века била црква брвнара, када је изграђена нова богомоља, која је убрзо, 1905. године реновирана и освећена. У народу је позната и као Грчка црква, због прилога грчких трговаца који су помогли њену изградњу. Нацрт за иконостас је дао је бечки архитекта Херман Боле, а осликао га је наш познати сликар Урош Предић. Посебна вредност храма је фреска Уроша Предића, Васкрсење Господње, која се налази у крипти цркве.

Повратак у Београд у вечерњим часовима.

Ходочашће обухвата

  • превоз аутобусом високе туристичке класе (клима, аудио и видео опрема) на назначеној релацији
  • услуге стручног водича
  • трошкове организације путовања.

Начин плаћања

  • 50% вредности уговореног путовања приликом пријављивања
  • 50% вредности уговореног путовања најкасније 30 дана након реализације путовања

Цена ходочашћа

1.200 дин

Општи услови

  • Аранжман је прављен на бази 30 уплата
  • Aгенција задржава право да откаже аранжман најкасније 3 дана пре планираног поласка
  • За путовање важе Општи услови путовања
  • Агенција „Доброчинство“ задржава право, да уколико дође до промена цена на тржишту, измени цену аранжмана за одговарајући износ