Овчар – Каблар

Датум путовања
У припреми
Ovčarsko Kablarska klisura

Овчарско – кабларска клисура један је од најживописнијих крајолика Србије. Њене физичке лепоте плене телесна чула посетилаца, док средњевековне светиње у њој подигнуте испуњавају душе верних. 

Полазак у 05.30 часова испред Вазнесенске цркве (Улица адмирала Гепрата број 19). Обилазак:

Манастир Благовештење – присуствовање Светој Литургији. Манастир се налази у подножју Каблара. Не зна се тачно када је настао. Одређени архитектонски елементи Рашке школе указују да је можда подигнут у 12/13. веку. Натпис изнад улазних врата у храм посвећен Благовестима Пресвете Богородице говори да је манастир основан 1602. године „настојањем и трудом игумана Никодима“.

Подаци о живописању храма налазе се на пиластру северног зида и обавештавају да је фрескама украшена 1632. године за време игумана Михаила и патријарха Пајсија. Посебном лепотом издваја се сцена Страшног суда приказана на спољном делу западног зида цркве. Иконостас са богатим дуборезом из овог периода сматра се за један од најлепших из 17. века. Јоаким Вујић 1826. године бележи да је манастир попаљен. Феликс Каниц 1866. године оставља запис да је уживао у гостољубљу Благовештенског братства као сведочанство да је светиња била обновљена.

Али већ 1895. године, црква је толико била оронула да се у њој није могло вршити богослужење. Тек 1932. године за време игумана Митрофана, храм је обновљен и препокривен. Овде је блаженопочивши патријарх Павле примио монашки постриг 1948. године.

Манастир Никоље један је од најстаријих манастира Српске Свете Горе. Подигнут је на самој обали Западне Мораве недалеко од Овчар Бање. По предању подигли су га Светогорци избегли са Атоса пред најездом Каталонаца. Друго мишљење је да су његови градитељи били испосници – исихасти са Синаја након Маричке битке 1371. године. Најстарији до сада пронађени писани траг потиче из турских пописа 1489. године.

Саборни храм манастира прославља пренос моштију Светог Николаја Мирликијског. То је једнобродна црква без куполе. Црква је обновљена и украшена фрескама велике уметничке вредности 1637. и 1697. године. Испод овог слоја живописа пронађен је старији слој, највероватније из 16. века. Иконостас је рад Симеона Лазовића из Пријепоља у периоду 1826 до 1829. године. Украшен је дуборезом, посебно царске двери. Урађен је за време Исаија Поповића, а заузимањем и новцем кнеза Милоша Обреновића. Испред иконостаса у кивотима похрањене су честице моштију Светог Николе и Светог Никодима, архиепископа пећког.

Поред цркве налази се Милошев конак, који је кнез Милош Обреновић подигао и у њега склонио своју породицу, након пропасти Првог српског устанка. Одатле је једно време управљао Другим српским устанком, а у манастиру је сахранио и свог петогодишњег сина Петра. Своју последњу велику обнову Никоље је доживело почетком овог века.

Манастир Преображење се налази под Овчаром високим 985 метара. Личи на гнездо, ушушкано испод крошњи столетних шума. Сакривен од очију љубопитљивих, довољно далеко од путева, људи нису ометали молитвену тишину која га краси. Први пут помиње се 1525. године. Стари манастирски комплекс био је на другој страни реке Мораве.

Од настанка био је један од најсиромашнијих манастира у клисури са малим бројем монаха. Због тога је често био напуштан. Године 1811. у време Карађорђа, јеромонах Никифор га обнавља, а црква посвећена празнику Преображења Господњег 1816. године бива живописана. Измештен је приликом изградње железнице у периоду 1909 – 1911. године.

Нови манастир Преображење је освештао Владика Николај Велимировић, тада Епископ Жички, на дан Покрова Пресвете Богородице 1940. године. Како је Свети владика Николај благословио, ни тада, а ни данас манастир нема никакву економију већ живи искључиво од мисионарског рада и прилога који му верни несебично дају.

Манастир Ваведење је подигнут на уласку у Овчарско – кабларску клисуру из правца Чачка, на десној обали реке Западне Мораве. Предање о коме су писали Вук Караџић и Јоаким Вујић, говори да је манастир саградио Свети Сава са оцем, Светим Симеоном. Прве писане податке о њему налазимо у 16. веку у турским документима.

Братство је избегло у Великој сеоби Срба 1690. године на север, живот у манастиру се угасио, а светиња је почела да пропада. Трудом монаха Мелентија, родом из Трнаве, 1797. године почела је обнова. Године 1870. на католикону посвећеном Ваведењу Пресвете Богородице срушило се кубе, а убрзо су изгорели и конаци у пожару.

Црква је обновљена 1874. године и далеко је већа од претходне коју је описао Јоаким Вујић као малу, живописану са једним кубетом. У наосу на северном зиду, на црној мермерној плочи урезана су имена 169 погинулих ратника од 1912 – 1918. године.

Повратак у Београд у вечерњим часовима.

Ходочашће обухвата

  • превоз аутобусом високе туристичке класе (клима, аудио и видео опрема) на назначеној релацији
  • услуге стручног водича
  • трошкове организације путовања.
 

Начин плаћања

  • 50% вредности уговореног путовања приликом пријављивања
  • 50% вредности уговореног путовања најкасније 30 дана након реализације путовања

Цена ходочашћа

1.400 дин

Општи услови

  • Аранжман је прављен на бази 30 уплата
  • Aгенција задржава право да откаже аранжман најкасније 3 дана пре планираног поласка
  • До манастира Никоље има око 2км пешачења!
  • За путовање важе Општи услови путовања
  • Агенција „Доброчинство“ задржава право, да уколико дође до промена цена на тржишту, измени цену аранжмана за одговарајући износ