Манастири Александровца

Датум путовања
У припреми
naslovna Veluće

Велуће, Руденица, Дренча, Наупара

Полазак у 06.30 часова испред Вазнесенске цркве (Улица адмирала Гепрата број 19). Обилазак:

Манастир Велуће налази се у истоименом месту недалеко од Трстеника. Првобитно име светиње је било Сребрница по оближњем руднику сребра и речици која протиче кроз село. По народном предању има више верзија о његовом настанку. Међу историчарима нема сагласја о времену и ктитору. Изношене су многе хипотезе, од тога да су храм подигли: браћа Стеван и Јован „из доба деспота“, Вук и Мара Бранковић, Свети кнез Лазар, деспот Стефан Лазаревић… до тога да је цркву посвећену Ваведењу Пресвете Богородице подигла и украсила фрескама једна, у историји непозната, властелинска породица представљена на портретима у наосу и припрати храма.

Година изградње 1377/78. изводи се на основу сличности велућке цркве с архитектуром и декоративном скулптуром Лазарице. Црква у Велућу је споменик моравске архитектуре облика сажетог триконхоса. Зидана је каменом пешчаром и опеком, са наглашеним спојницама малтера. Пре 1389. црква је осликана фрескама које се стилски потпуно разликују од моравског стила. Манастир је 1395. године поклоњен као метох руском манастиру Светог Пантелејмона на Светој Гори. У време кнеза Милоша обновљене су и споља осликане горње зоне храма. Конзервација архитектуре и сликарства завршена је 1973. године а санација крова и археолошка истраживања 2006. године.

Манастир Руденица налази се недалеко од Александровца, на путу за Стопању. Заслугом ктитора Вукашина и његове жене Вукосаве, уз помоћ деспота Стефана и Вука Лазаревића, храм посвећен Светом Јовану Претечи а данас Светом пророку Илији изграђен је на њиховој баштини, почетком 15. века. Иако се Вукашин и Вукосава не помињу у до сада познатим историјским изворима, они су припадали угледној српској властели овога периода. Идентификовање ктиторских портрета извршено је још у време када су биле очуване њихове сигнатуре. Ако се узме у обзир да је Вук био кнез од половине 1409. до 11. јула 1410. године, онда се са сигурношћу може тврдити да је црква у Руденици зидана и живописана у том периоду, јер се на његовом портрету виде титуларне одлике кнеза.

По архитектонско – просторном склопу, Руденица припада споменицима моравског градитељства. Има основу у облику сажетог триконхоса. Фасаде су хоризонталним кордонским венцем подељене на две зоне. Горња је украшена розетама, док су у првој зони прозорски отвори у облику бифора.

Сликарство је сачувано само у доњим зонама, јер је црква била у рушевинама све до 1936. године, када је обновљена. По својој иконографији оно се не разликује од осталих живописа тог периода. Зограф Теодор потписао се у ниши проскомидије. Међу малобројним потписаним српским средњевековним сликарима, он заузима једно од најистакнутијих места. Конзервација фресака изведена је 1971. а архитектуре 1996. године.

Манастир Дренча са црквом Ваведења Пресвете Богородице налази се недалеко од Александровца. Свети кнез Лазар и патријарх Спиридон потврдили су 1382. године манастиру Дренча поседе у области Расине и Браничева. Ова повеља, рађена на зеленој свили и са воштаним печатом чува се у манастиру Свети Пантелејмон на Светој Гори. На основу ове чињенице сматра се да је подигнут непосредно пре тога, најраније 1379. године.

Његови могући ктитори су Иваниш, угледни властелин цара Душана и потоњи монах Доротеј, и његов син, јеромонах Данило, који је био први игуман манастира, а који је 1390. године постао српски патријарх Данило III. Светињу су разрушили Турци 1454. године. Црква је триконхосне основе, декоративно зидана сигом и опеком, са троделним олтарским простором и слободним ступцима који носе куполу.

Архитектонске особености огледају се у ширењу основе са запада ка истоку. Дренча представља рану етапу настанка моравске архитектуре. Археолошка истраживања и конзервација остатака цркве вршени су од 1952. године. У периоду 2003–2006. године Завод за заштиту споменика културе Краљева је у целини рестаурирао цркву.

Манастир Наупара се налази у селу Горњи Степош, десетак километара од Крушевца. Саборни храм је посвећен Рођењу Пресвете Богородице. Његова градња је завршена 1381. године у стилу моравске школе. Ктитор и оснивач манастира је монах Доротеј уз помоћ двора кнеза Лазара. По једном народном предању као ктитор се помиње и деспот Стефан Лазаревић. Манастир су знатно оштетили Турци 1454. године. Овде се на манастиришту 1805. године причестио вожд Карађорђе са својом војском. Обнову манастир Наупара доживљава 1835. године залагањем браће Симић, о чему сведочи натпис на плочи код улаза у цркву.

Основа цркве је сажети крст триконхосног облика са кубетом на пиластрима високо издигнутом помоћу коцкастог постоља. Припрата је грађена када и храм, али је пуним зидом одвојена од наоса. Црква је зидана грубо обрађеним каменом и има два кордонска венца. Претпоставља се да је цела грађевина презиђивана. За разлику од једноставне обраде фасаде, Наупара има изузетно богато украшене велике камене розете, најлепше у целој овој групи споменика. Две се налазе на западном делу припрате. Црква је без живописа који је вероватно уништен у време обнове. Постојећи иконостас потиче из времена Милоша Обреновића и нема веће уметничке вредности.

Од богате ризнице није такорећи ништа сачувано, али се поуздано зна да су обновитељи манастира 1835. године поклонили храму сасуде, звона и књиге пренесене из Лазарице. Недавно откривени фрагменти доказују да је храм био живописан врло брзо по изградњи. Данас се на зидовима уочава и неколико мањих сцена које потичу из 19. века.

У време Првог светског рата манастир је опљачкан, а старешина одведен у заробљеништво. Нова обнова манастира почела је 1929. године. Игуман Порфирије Иљички, пореклом Рус обновио је старе зграде и почео зидање нових. За време Другог светског рата манастир је поново опљачкан, а велики део зграда запаљен. Године 1950. манастир Наупара претворен је у женски манастир, када се у њему настанио део сестринства из манастира Дивљане.

Повратак у Београд у вечерњим часовима.

Ходочашће обухвата

  • превоз аутобусом високе туристичке класе (клима, аудио и видео опрема) на назначеној релацији
  • улазнице за све наведене посете
  • услуге стручног водича
  • трошкове организације путовања.

Начин плаћања

  • 50% вредности уговореног путовања приликом пријављивања
  • 50% вредности уговореног путовања најкасније 30 дана након реализације путовања

Цена ходочашћа

2.500 дин

Општи услови

  • Аранжман је прављен на бази 30 уплата
  • Aгенција задржава право да откаже аранжман најкасније 3 дана пре планираног поласка
  • За путовање важе Општи услови путовања
  • Агенција „Доброчинство“ задржава право, да уколико дође до промена цена на тржишту, измени цену аранжмана за одговарајући износ