Фрушка Гора

Манастир Шишатовац

Манастири Шишатовац, Петковица, Кувеждин, Ђипша

Полазак у 06.30 часова испред Вазнесенске цркве (Улица адмирала Гепрата број 19). Обилазак:

Манастир Шишатовац – присуствовање Светој Литургији. Манастир се налази на јужним падинама Фрушке Горе. Основали су га 1520. године монаси манастира Жиче, који су се у Срем склонили бежећи од турског зулума. На темељима цркве Светог Николе коју су пронашли, они ће подићи нову и посветити је Рођењу Пресвете Богородице. У њу су 1545. године пренете мошти Светог Стефана Штиљановића, који је канонизован за светитеља убрзо након представљења 1543. године. Оне су пренете 1942. године у Саборну цркву у Београду где и данас почивају.

Данашњи изглед саборни храм је добио у периоду 1758 – 1778. године. Импонује својом монументалношћу у поређењу са другим фрушкогорским манастирима. У Шишатовцу је од 1812 – 1827. године боравио архимандрит Лукијан Мушицки, због кога је у манастир долазио крем тадашње српске интелигенције: Вук Караџић, Јаков Герчић, Петар Ивановић Кепер… У Другом светском рату манастир је тешко пострадао.

Манастир Петковица подигнут је по предању половином 16. века трудом удовице Стефана Штиљановића, деспотице Јелене, у монаштву Јелисавете. Први поуздани подаци потичу из 1566/67. године. Саборни храм, триконхосне основе слави Свету Петку Трнову. До данас је задржала првобитни изглед. Дрвени звоник у другој половини 18. века замењен је зиданим. Унутрашњост цркве је украшена фрескама 1588. године. Петковица је проглашена спомеником културе од изузетног значаја Републике Србије 1990. године.

Mанастир Кувеждин посвећен је светом Сави и његовом оцу Симеону Мироточивом. Саграђен је по предању око 1520. године. У рукописној књизи “Слова Светог Јеронима Сирина”, стоји записано да су манастири Шишатовац и Кувеждин основани заслугама српског војводе Стефана Штиљановића. Први писани спомен налазимо у турском извору из 1566. године где се назива именом “манастир свети Сава, друго име Кувеждин, близу села Ванђинца.”

Крајем 18. века монаси из манастира Сланци крај Београда, пребегли су испред Турака у Срем, овде се склонили и обновили конак 1810. и цркву 1815. године. Манастир је у Срему одиграо изразиту улогу ширења култа првих српских светитеља, Светог Симеона и Светог Саве.

Манастир Дивша или Ђипша како је у народу познатији, по предању је задужбина деспота Јована Бранковића подигнута крајем 15. века. Почетком 18 . века Ђипша се помиње као метох манастира Кувеждин.

Стара манастирска црква, крстообразне основе обновљена је 1744. године ктиторством Петра Јовановића из Новог Сада. Године 1764. монах Матеј, гради припрату са звоником и параклисом Покрова Пресвете Богородице. Иконостас је рађен у Новом Саду 1751. године, а осликао га је 1753/54. године Теодор Стефановић Гологлавац.

За време Другог светског рата под управом НДХ црква посвећена преносу моштију Светог Николе је разрушена до темеља а манастир је тешко оштећен. Године 1980. монашки живот се обнавља.

Повратак у Београд у вечерњим часовима.

Ходочашће обухвата

  • превоз аутобусом високе туристичке класе (клима, аудио и видео опрема) на назначеној релацији
  • услуге стручног водича
  • трошкове организације путовања.
 

Начин плаћања

  • 50% вредности уговореног путовања приликом пријављивања
  • 50% вредности уговореног путовања најкасније 30 дана након реализације путовања

Цена ходочашћа

1.200 дин

Општи услови

  • Аранжман је прављен на бази 30 уплата
  • Aгенција задржава право да откаже аранжман најкасније 3 дана пре планираног поласка
  • За путовање важе Општи услови путовања
  • Агенција „Доброчинство“ задржава право, да уколико дође до промена цена на тржишту, измени цену аранжмана за одговарајући износ