Путем сремских Бранковића

Датум путовања
У припреми

Крушедол, Гргетег, Ново Хопово, Сремски Карловци

Полазак у 07.30 часова испред Вазнесенске цркве (Улица адмирала Гепрата број 19). Обилазак:

Mанастир Крушедол лежи на југоисточним обронцима Фрушке Горе. Задужбина је деспота Ђорђа Бранковића, у монаштву Максима, и његове мајке Ангелине. Од угледне српске породице Јакшић, Ангелина добија земљиште на коме подиже женски манастир у самом месту Крушедолу који је данас сеоска црква посвећена Сретењу Господњем, а деспот Ђорђе уз материјалну помоћ свог рођака влашког војводе Јована Њагоје подиже мушки манастир Крушедол.

Помоћ за изградњу стиже и из Русије од великог кнеза Василија, који је био у крвном сродству са породицом Јакшић. Манастир је грађен у периоду 1509 – 1513. године, у време када је Максим био митрополит „во всеј сремској земљи“. Његов саборни храм посвећен је Благовестима Пресвете Богородице. Често преправљан од самог почетка, изгубио је свој првобитни изглед попримивши мноштво барокних одлика. Обнове су финансиране прилозима које су крушедолски игумани прикупљали у Русији.

Живопис је настао у 16. и 18. веку. Он представља најлепшу и најбогатију галерију сликарских радова у Војводини. Посебном лепотом истиче се иконостас са приказом Деизиса из 16. века. Крушедол је поседовао најбогатију ризницу од свих фрушкогорских манастира. Вредне драгоцености Бранковића и остале српске властеле чуване су у њој до 1942. године када је ризница опљачкана а остатак блага однет је у Загреб.

Сачуване манастирске драгоцености враћене су 1946. године у Београд и похрањене су у Музеј Српске Православне Цркве. У манастиру почивају земни остаци бројних знаменитих Срба, попут патријарха Арсеније III Чарнојевића, патријарха Арсенија IV Шакабенте, војводе Стефана Шупљикца, кнегиње Љубице Обреновић и краља Милана Обреновића.

Mанастир Гргетег окружен шумама, ливадама и долинама један је oд најимпозантнијих фрушкогорских манастира. Слави пренос моштију Светог Николе. По предању га је подигао деспот Вук Гргуревић, познатији као Змај Огњени Вук 1471. године, да би у њему сахранио свога оца Гргура Бранковића. У време турско – аустријског рата 1683 – 1699. године, манастир је спаљен да би убрзо био обновљен. Године 1774. Јаков Орфелин за иконостас католикона ради предивне иконе не штедећи злато да их украси.

Данашњи облик и изглед манастир дугује архимандриту Илариону Руварцу, познатом српском историчару, ректору Карловачке богословије и академику, који је 1899. године одобрио да се у потпуности изврши реконструкција манастира. Од тог тренутка Гргетег добија барокни изглед. У периоду, 1902 – 1904. године, начињен је и мермерни иконостас, чији су најлепши украс иконе познатог академског сликара Уроша Предића.

Манастир Ново Хопово посвећен је Светом Николи. По предању подигао га је деспот Ђорђе Бранковић, потоњи владика Максим у периоду 1496 – 1502. године. Садашњи саборни храм подигли су Лацко и Марко Јовшић из Горњег Ковина 1576. године. Од свог настанка манастир је био јако културно средиште са монашком школом. Живопис у олтару настао је 1608. године, a у припрати 1654. године.

Турци су ову светињу тешко оштетили 1684. и 1688. године. Обнова је трајала читавих 80 година, и била је под јаким утицајем барока у сваком погледу. Иконостас је рађен у периоду 1754 – 1770. године, и дело је Паула и Антона Разнера. Красе га иконе Теодора Крачуна, једног од најзанимљивијих фигура српског сликарства. У манастиру је боравио у периоду 1757 – 1760. године Доситеј Обрадовић.

Током Другог светског рата, манастир је јако страдао, срушен је звоник, опљачкане библиотека и ризница, оштећене фреске и иконостас. Данас иако тек сенка некадашње монументалности, богатства и славе Ново Хопово импонује својом лепотом.

Сремски Карловци – ако је у прошлости Сентандреја била “српски Рим”, Нови Сад “српска Атина”, Сремски Карловци су били “српски Сион”, културни и верски центар српског народа у Аустроугарској. Сремски Карловци, живописни градић на обронцима Фрушке горе и на обали Дунава, су место изузетне културне баштине. Најлепши су у јуну када липе цветају, и у октобру када виногради донесу своје надалеко чувене плодове. Тада посета овом граду представља изузетан доживљај.

Саборна црква, раскошна барокна грађевина, подигнута је између 1758. и 1762. године. Иконостас је рађен у дуборезу у рококо стилу, а иконе у барокном стилу су дело познатих иконописаца Теодора Крачуна и Јакова Орфелина. Шетња тргом Бранка Радичевића и краће задржавање пред историјским грађевинама.

Повратак у Београд у вечерњим часовима.

Ходочашће обухвата

 
  • превоз аутобусом високе туристичке класе (клима, аудио и видео опрема) на назначеној релацији
  • улазнице за све наведене посете
  • услуге стручног водича
  • трошкове организације путовања.

Начин плаћања

  • 50% вредности уговореног путовања приликом пријављивања
  • 50% вредности уговореног путовања најкасније 30 дана након реализације путовања

Цена ходочашћа

1.200 дин

Општи услови

  • Аранжман је прављен на бази 30 уплата
  • Aгенција задржава право да откаже аранжман најкасније 3 дана пре планираног поласка
  • За путовање важе Општи услови путовања
  • Агенција „Доброчинство“ задржава право, да уколико дође до промена цена на тржишту, измени цену аранжмана за одговарајући износ