Mанастир Крушедол лежи на југоисточним обронцима Фрушке Горе. Задужбина је деспота Ђорђа Бранковића, у монаштву Максима, и његове мајке Ангелине. Од угледне српске породице Јакшић, Ангелина добија земљиште на коме подиже женски манастир у самом месту Крушедолу који је данас сеоска црква посвећена Сретењу Господњем, а деспот Ђорђе уз материјалну помоћ свог рођака влашког војводе Јована Њагоје подиже мушки манастир Крушедол.

Помоћ за изградњу стиже и из Русије од великог кнеза Василија, који је био у крвном сродству са породицом Јакшић. Манастир је грађен у периоду 1509 – 1513. године, у време када је Максим био митрополит „во всеј сремској земљи“. Његов саборни храм посвећен је Благовестима Пресвете Богородице. Често преправљан од самог почетка, изгубио је свој првобитни изглед попримивши мноштво барокних одлика. Обнове су финансиране прилозима које су крушедолски игумани прикупљали у Русији.

Живопис је настао у 16. и 18. веку. Он представља најлепшу и најбогатију галерију сликарских радова у Војводини. Посебном лепотом истиче се иконостас са приказом Деизиса из 16. века. Крушедол је поседовао најбогатију ризницу од свих фрушкогорских манастира. Вредне драгоцености Бранковића и остале српске властеле чуване су у њој до 1942. године када је ризница опљачкана а остатак блага однет је у Загреб.

Сачуване манастирске драгоцености враћене су 1946. године у Београд и похрањене су у Музеј Српске Православне Цркве. У манастиру почивају земни остаци бројних знаменитих Срба, попут патријарха Арсеније III Чарнојевића, патријарха Арсенија IV Шакабенте, војводе Стефана Шупљикца, кнегиње Љубице Обреновић и краља Милана Обреновића.