Манастир Дајбабе подигнут је 1897. године као пећинска црква на основу чудесног виђења које је имао чобанин Петко, у монаштву јеромонах Платон. Пећина је касније проширена како би добила облик данашње цркве. Посвећена је Успењу Пресвете Богородице. На северној и јужној страни су мање пећинске просторије које су претворене у параклисе.

Унутрашњост светиње осликао је сам ктитор и први настојатељ манастира, монах Симеон Поповић, прилагођавајући сцене природном облику самих стена. На свеукупном уређењу манастира радио је све до смрти 1941. године.

Саборни храм Христовог Васкрсења у Подгорици. Камен темељац положили су и освештали Патријарх васељенски Вартоломеј и блаженопочивши Патријарх српски Павле 9. августа 1993. године.

Храм је грађен по идејном пројекту др Предрага Ристића, најпознатијег архитекте наше новије сакралне архитектуре. Са површином у основи од 1.270 квадратних метара, висином 41,5 метара на чијем се врху налази позлаћени крст висине 4 метра, фрескописом на 6.200 квадратних метара, ова светиња импонује својом монументалношћу и указује на славу и лепоту Дома Господњег.

Манастир Ждребаоник подигнут је у Бјелопавлићкој равници окружен кршом и каменом. Писани документи о настанку манастира нису сачувани већ само предање које као ктитора помиње Стефана Вукана.

Светиња је страдала у турским зулумима 1612. и 1714. године. Обнова је започела 1818. године изградњом нове цркве на темељима старе. Грађена је као једнобродна грађевина са звоником на преслицу. Иконостас је рад браће Ђиновски и датира са почетка 19. века. Освештао ју је Свети Петар Цетињски. У храму, са леве стране налази се кивот са моштима Светог Арсенија Сремца, наследника Светог Саве у архиепископском трону. Године 1989. његове свете мошти су пресвучене и положене у нови кивот који је сачинио игуман острошки Георгије Мирковић.

Манастир Острог смештен у планинском масиву Острошких греда, између Даниловграда и Никшића, као исклесана у стени лежи једна од највећих српских светиња, која чува мошти Светог Василија Острошког чудотворца. Манастирски комплекс чине два манастира сазидана у различитим историјским епохама.

Горњи манастир је старији и чине га црква посвећена Ваведењу Пресвете Богородице у којој почива целебно светитељево тело и црква Воздвижења Часног Крста. Подигао га је сам Свети Василије 1665. године а фрескама га је украсио знаменити мајстор Радул 1667. године.

Доњи манастир подигао је острошки архимандрит Јосиф 1820. године по благослову митрополита Светог Петра Цетињског. Централни део манастирског круга краси саборни храм посвећен Светој Тројици.

На заравни изнад Доњег манастира 2004. године подигнута је црква посвећена Светом мученику Станку у којој се налазе и његове мошти. У њој се свакодневно обављају крштења.

Манастир Морача подигнут изнад реке Мораче у једном од најлепших кањона Европе, ова светиња је један од најлепших бисера Српске православне цркве у Црној Гори. Њен католикон прославља празник Успења Пресвете Богородице преко седам и по векова. Подигнут је жељом и ктиторством Стефана, сина Вукана и унука Светог Симеона Немање, 1252. године.

Његов фрескопис из овог периода убраја се у најлепша остварења средњевековне српске уметности, посебно циклус из живота Светог пророка Илије у 11 композиција. Обилазак манастирског комплекса

Манастир Милешева крај реке Милешевке која се у Пријепољу улива у реку Лим, ова древна српска светиња је кроз векове била и остала молитвено место српског народа у коме се чувао култ Светог Саве.

Подигнут је као гробна црква српског краља Владислава 1218/19. године. Његове свете мошти почивале су у саборном храму посвећеном Христовом Вазнесењу крај моштију Светог Саве Српског, до тренутка када су земне остатке највећег српског светитеља Турци пренели и спалили на Врачару 1594. године.

Католикон чува једно од најлепших средњевековних зидних сликарстава које је заблистало 1234. године, исте године када је Владислав крунисан за краља. Детаљ овог живописа, Анђео на гробу Господњем, познатији као „Бели анђео“, био је међу првим кадровима којим се Европа представила телевизијским сигналом преко Атлантика у најлепшем руху.

Портрети првих владара и светитеља из светородне лозе Немањића рађених још за њихових живота имају не само уметничку већ и историјску вредност. Обилазак манастирског комплекса. 

                                     Молитва Светом Василију Острошком

Свети Василије, велики угодниче Божији, помози свима па и мени. Велики бранитељу вере Православне, одбрани и нас који твоју Свету веру држимо, и с надом теби приступамо. Велики архијереју Божији, помоли се Богу Сведржитељу за све људе твоје, па на послетку и за мене недостојног и последњег.

Тврдошки витеже и Острошки подвижниче, спасавај нас од беда видљивих и невидљивих.

Запалила те је Српска земља као вечну свећу пред престолом Бога Живога, па нам сада осветли путеве и разагнај тугу.

Молитвама и сузама загревао си хладну пештеру Острошку, па загреј сада Божијим духом и срца наша, да се спасемо и прославимо Бога свевишњега и тебе Свеца Божијега.

Са свих страна света притицали су ћивоту твоме болни и невољни, и ти си им помагао: демоне одгонио, везе ђавоље раскидао, и здравље душевно и телесно људима даривао.

Тако и сада помози, крштеним и некрштеним, као и увек, свима па и мени.

Измиритељ си био завађене браће, измири и сада све завађене, збратими разбраћене, овесели тужне, укроти самовољне, исцели болне.

Свети Василије Чудотворче и Оче наш духовни, чуј и услиши чеда твоја духовна у Христу Исусу Господу нашем. Амин.