ДАН 2.

ПОДМАИНЕ – ЦЕТИЊЕ- ОСТРОГ

Долазак у манастир Подмаине у јутарњим часовима. Присуствовање Светој Литургији. Манастир Подмаине налази се на благом узвишењу изнад будванског поља, и гледа на будвански Стари град од кога је удаљен 2 км. У манастиру данас постоје два храма,  мањи храм Ваведења Пресвете Богородице из XV века, задужбина Црнојевића и црква Успења Пресвете Богородице из 1747. године, задужбина митрополита Саве Петровића Његоша. Мања црква подигнута је на темељу старије, и обновљена 1630. године, док је већа грађена од 1747 – 1756. године. У XVIII и почетком XIX века манастир је био резиденција цетињских митрополита. Године 1835. Петар II Петровић  Његош је манастиру написао „Слободијаду“ и неке делове „Горског вијенца“. Током историје манастир је више пута страдао. Половином XIX века је запустео, па су га прво Аустријанци држали као војно утврђење, а онда га је откупио свештеник Филип Тановић да би 1953. био национализован. После неколико деценија држава је манастир вратила Цркви и он се обнавља од 1995. године. Данас је манастир Подмаине центар црквених и културних догађаја у Будви, а развио је и богату издавачку делатност. Наставак путовања према Цетињу. Цетињски манастир је подигао 1701. године владика Данило Петровић у подножју Орловог крша, на месту на којем се налазио двор Ивана Црнојевића. Језгро манастирског комплекса представља једнобродна црква скромних димензија, посвећена Рођењу Пресвете Богородице. У јужној певници смештен је кивот са моштима Светог Петра Цетињског, док се при самом улазу налазе гробнице са земним остацима књаза Данила Петровића и великог војводе Мирка Петровића. У манастиру су похрањене три велике хришћанске светиње – рука Светог Јована Крститеља, честица Часног Крста Господњег и икона Богородице Филермосе. У такозваном Његошевом конаку, налази се манастирски музеј, који по богатству и разноврсности експоната, представља најзначајнију музеолошку институцију те врсте у Црној Гори. Наставак путовања. Долазак у манастир  Острог – смештен у планинском масиву Острошких греда, између Даниловграда и Никшића, као исклесана у стени лежи једна од највећих српских светиња, која чува мошти Светог Василија Острошког чудотворца. Манастирски комплекс чине два манастира сазидана у различитим историјским епохама. Горњи манастир је старији и чине га црква посвећена Ваведењу Пресвете Богородице у којој почива целебно светитељево тело и црква Воздвижења Часног Крста. Подигао га је сам Свети Василије 1665. године а фрескама га је украсио знаменити мајстор Радул 1667. године. Доњи манастир подигао је острошки архимандрит Јосиф 1820. године по благослову митрополита Светог Петра Цетињског. Централни део манастирског круга краси саборни храм посвећен Светој Тројици. На заравни изнад Доњег манастира 2004. године подигнута је црква посвећена Светом мученику Станку у којој се налазе и његове мошти. По доласку, одлазак пешице у Горњи манастир. Целивање моштију Светог Василија Острошког и обилазак Горњег манастирског комплекса. Присуствовање вечерњој служби. Коначење.