Манастири источне Босне

Датум путовања
У припреми
Пет језера
„Да видите Папраћу велику
Виш’ Зворника Спречи на извору
Под високом гором Бороговом,
Задужбину Вукана жупана…“
                                                      „Милош у Латинима“ Народна песма

ДАН 1.

БЕОГРАД – УГЉЕВИК

Полазак из Београда у 06.30 часова испред Вазнесенске цркве (Улица адмирала Гепрата број 19). Успутна краћа задржавања ради одмора. Обилазак:

Манастир Сасе подигнут је на пропланку, сакривен од очију, у брдима између Сребренице и Братунца. Своје име дугује немачким рударима – Сасима, који су бежећи од Монгола, стигли у средњевековну Србију.

Историја овога места датира из античких времена. Археолози су пронашли остатке бање и општине које су биле су у употреби до 4. века.

Православна светиња саграђена је 1242. године ктиторством Светог краља Уроша I Немањића, чије су мошти једно време почивале у храму. Светињу је помагао и последњи српски цар Урош Немањић. Турским освајањем Босне настало је тешко време за народ и цркву. Манастир је опустошен и остао је у ранама да лежи заборављен следећих четири стотине година. Поновним отварањем рудника 1850. године је оживео, а рудари су откопали темеље манастира 1858. године. Храм је обновљен и служио је као парохијска црква.

Следећа велика обнова је почела 1989. године. Током рата 1992 – 1995. године муслиманске снаге су похарале и оскрнавиле храм. Залагањем Епископа зворничко – тузланског Василија 2002. године почела је нова обнова, крунисана освећењем храма посвећеног Светој Тројици 2010. године.

Унутрашњост цркве је живописана трудом иконописачке радионице Петра Билића из Београда, док је дуборез дело Рада Пантића из Милића. У конаку манастира се налази параклис посвећен Светом Краљу Урошу I, чије се честице моштију овде и чувају.

Манастир Папраћа са саборним храмом посвећеним Благовештењу Пресвете Богородице налази се у истоименом селу на путу који спаја Шековиће и Зворник. Подигнут је на живописном месту на извору реке Спрече.

Према предању, манастир су подигли Свети краљ Драгутин и његови синови Владислав и Урошиц који су владали овим просторима крајем 13. и почетком 14. века. У народној поезији манастир се помиње у неколико песама; у једној је „Папраћу близу Борогова“ подигао Симеон Немања, док стихови песме „Милош у Латинима“ кажу да је Папраћа задужбина жупана Вукана.

Први писани траг о светињи налазимо на једном јеванђељу из 1550 – 51. године које је тадашњи игуман Григорије добио у Русији тражећи помоћ за манастир. Углед који је манастир Папраћа у ово време уживао како у Босни и Србији тако и у Русији, није имао ни један манастир Босне. У овом периоду у манастиру интензивно ради и преписивачка школа.

У време аустријско – турског рата 1717 – 1723. године Папраћа је јако пострадала. Три стотине турских војника спалили су и опљачкали манастир. Материјал са цркве употребљен је за градњу џамије. Том приликом и цивилно становништво је избегло и пронашло уточиште у Србији и Посавини.

Црква је обновљена 1869. године а братство се вратило 1880. године, и сместило у нови конак који је завршен 1905. године. Две године касније у манастиру са радом почиње и школа. Период Другог светског рата манастиру Папраћа доноси прогон, нову пустош и оштећења, а црква је коришћена за држање стоке.

Црква манастира Папраћа убраја се у ред најмонументалнијих манастирских цркава на простору Босне и Херцеговине. Архитектонски гледано она припада моравској школи. Сачувани фрескопис упућује такође на одлике моравске уметности. Историчари уметности га сврставају у тридесете године 16. века. Велики број вредних икона налази се не само у манастирској цркви него и у конаку и представљају дела познатог српског иконописа 19. века. Рад су Милије Марковића из Београда а приложио их је познати задужбинар, Миша Анастасијевић, „капетан Миша“ из Београда 1857. године.

Манастир Тавна саграђен је у време владавине Немањића. Изградња је почела у време српског краља Драгутина, који је у периоду од 1282. – 1316. године, као сремски краљ, управљао и овим просторима Републике Српске.

На питомим обронцима планине Мајевица које се спуштају према Дрини, братство манастира Тавна живело је спокојно до 1461. године када је Отоманска империја загосподарила овим областима. Тада почиње крвава борба за одбрану православног, историјског, националног и културног идентитета српског народа која траје до данашњих дана.

У време Првог српског устанка 1804 – 1813. године игуман Јефтимије, са делом братства и цивилима из овог краја даје подршку устаницима. Под његовим вођством одлазе у Србију да помогну браћи преко Дрине и поврате слободу. Након неуспеха, вратили су се у завичај. Због турске одмазде обитавали су по оближњим шумама и бранили народ од турског зулума. Тек након ослобођења Србије 1814. године, игуман Јефтимије се вратио у манастир и почео обнову под надзором неимара Томе Милосављевића.

Поново разрушен манастир и цркву је обновио 1879. године архимандрит Александар уз помоћ верних. Отворена је школа те Тавна постаје значајно просветно средиште источне Босне.

У јулу 1941. године, усташе пљачкају манастир а калуђере одводе у логор Јасеновац. Две године касније, светиња је запаљена. Промишљу Божијом црква је сачувана, али је уништена целокупна манастирска библиотека и архива. Године 1954. тада као женски манастир, Тавна почиње да васкрсава и добија своју прворођену лепоту.

Црква Свете Тројице у Тавни припада типу једнобродних цркава са полуобличастим сводовима, куполом изнад средњег травеја наоса и певницама на бочним странама. Зидно сликарство страдало је у разарањима кроз векове. Данашњи живопис урађен је 1995. године трудом ђакона Марка Илића, Драгана Марунића и Николе Лубардића.

Долазак у Угљевик. Смештај у хотел, вечера, ноћење.

ДАН 2.

УГЉЕВИК – БЕОГРАД

Доручак. Обилазак:

Манастир Драгаљевац налази се у селу Горњи Драгаљевац. Верује се да су прве три подигнуте цркве на овом месту биле брвнаре, сличне многима у Србији у време робовања под Турцима. Градња прве везује се за 15. век, иако је у порти данашњег манастира пронађен олтарски камен са инскрипцијом 1310. године.

Данашња црква посвећена Светим апостолима Петру и Павлу је четврта по реду и подигнута је 1909. године на месту претходне три. Пројекат је урадио Милош Миладиновић из Сарајева 1908. године. Протомајстор је био Иван Тон. Иконостас је урађен у радионици Николе Ивковића у Новом Саду, а звона су рађена у Темишвару. Њихов звук и акустика учинили су их чувеним у околини, а народ овог краја верује да захваљујући њима, град као елементарна непогода никад није направио штету у Драгаљевцу. Под цркве представља имитацију пода цркве Свете Софије у Цариграду.

Сам храм је крстообразне основе, рађен у духу српско – византијског градитељства. Освећен је 21. септембра 1909. године. Унутрашњост је 1954. године осликао Чех Карло Мацек. Поред цркве налази се невелик конак за поклонике подигнут у време робовања под Турцима. Године 1982. црква у Драгаљевцу је претворена у женски манастир посвећен Светом Архангелу Гаврилу.

Манастир Светог Василија Острошког се налази у самом центру Бијељине. Манастирски комплекс обухвата површину од 3.500 m². Ограђени зиданом оградом унутар комплекса се налазе музеј, трпезарија, свечани салон, канцеларије, библиотека, сала за предавања, келије за монахе. Његов најлепши украс је звоник са сатом висине преко 30 метара. Видљив са које год стране да се прилази Бијељини, постао је оријентир за све путнике.

Манастирски храм представља архитектонско и уметничко дело високе вредности за чију су изградњу ангажовани најбољи неимари овога краја. Градња је трајала од 1996. до 2001. године. Унутрашњост храма украсио је фрескама Драган Марунић из Београда. У њему се чувају светиње којима на поклоњење долазе верни са свих страна: честице моштију Светог Василија Острошког, Преподобног Сисоја Великог као и копија чудотворне иконе Богородице Тројеручице (дар манастира Хиландара).

Манастир Свете Петке познат и под именом Пет Језера, налази се на улазу у Бијељину из правца Сремске Раче. Његова градња почела је 2001. године. Храм чине Горња црква и крипта.

Зидан је од пуне цигле. Има пет купола и прекривен је лимом златне боје. Пројекат за храм у руском стилу израдио је архитекта Вањка Бркић из Београда. Његова унутрашњост украшена је фрескама у српско – византијском стилу и рад је Милоша Максимовића, Ђорђа Ђорђевића и Дарка Живковића. Иконостас у дуборезу од храстовог дрвета је израдио Слободан Марунић из Београда. Иконе су рађене у атељеу Петра Билића у Београду. Мозаике на храму и конаку је израдио професор Ђуро Радуловић.

У комплексу се налази и конак који је предвиђен да служи за смештај старих особа.

Манастир Станишићи удаљен је 3 километра од Бијељине. Састоји се из две целине: световне са кућама брвнарама и духовни са црквом Светог Николе.

Храм је реплика храма манастира Куманица, а иконостас је рађен по узору на иконостас манастира Ловница. У часну трпезу положене су честице моштију Светог оца Николаја и цара Уроша. Слава манастирског храма је Пренос моштију Светога Николаја.

Иконе на иконостасу живописао је Петар Билић из Београда, који је започео и живописање храма, а који су завршили његови ученици: Дарко Живковић из Крагујевца, Ђорђе Ђорђевић из Инђије и Милош Максимовић из Фоче. Подигнут је и освештан 22. маја 2006. године, као задужбина Бориса Станишића и његове породице.

Повратак у Београд у касним вечерњим часовима.

Ходочашће обухвата

  • превоз нископодним (с обзиром на конфигурацију терена) аутобусом (клима, аудио и видео опрема) на назначеној релацији
  • 1 ноћење у хотелу „Cosmar Energetik“ у Угљевику са 3* у двокреветним собама са купатилом на бази полупансиона (вечера класично услуживање, пакет доручак)
  • улазнице за све наведене посете
  • услуге стручног водича
  • трошкове организације путовања.

Начин плаћања

  • 30% вредности уговореног путовања приликом пријављивања
  • остатак у 3 месечне рате

Цена ходочашћа

6.500 дин

Општи услови

  • Аранжман је прављен на бази 35 уплата
  • Aгенција задржава право да откаже аранжман најкасније 7 дана пре планираног поласка
  • За путовање важе Општи услови путовања
  • Агенција „Доброчинство“ задржава право, да уколико дође до промена цена на тржишту, измени цену аранжмана за одговарајући износ