Полазак из Београда у 6.30 часова испред Вазнесењске цркве (Улица адмирала Гепрата 19) у Београду. Долазак у манастир (скит) Светих 40 мученика Севастијских у Гају и присуствовање празничној Светој Литургији. Још од 1735. године постоје записи о манастирском храму. Село Гај је раније било на месту где се данас налази скит Светих четрдесет мученика севастијских. Међутим, река Дунав је дизала подземне воде те је вода плавила село, због чега је село измештено на данашњу локацију. Статус скита, стара гајска црква, иако неформално, стекла је почетком двадесетог века. Скит поседује мошти седморице светитеља, поклон Руске православне цркве. Наставак путовања према селу Баваништу где се налази истоимени манастис. Манастир Баваниште је по предању подигнут у време буне банатских Срба (1594.) против турске тираније под вођством епископа вршачког Теодора Несторовића. Смештен је у шуми како би био заштићен од најезде Турака. У храму се налазе мошти Светог мученика Јакова Персијанца. У оквиру манастирског коплекса постоји конак који у приземљу има трпезарију за пријем гостију, кухињу и радионицу, а на спрату монашке келије. Након обиласка манастирског комплекса наставак путовања према манастиру Војловица. Манастир Војловица код Панчева посвећен је Светим Архангелима Михаилу и Гаврилу, и налази се на путу Панчево-Старчево, на око 3,5 км од ушћа Тамиша у Дунав. Постоји више предања о постанку овог банатског манастира. Према најстаријем предању, сачуваном у манастирском инвентару из 1795. године, манастир је основао деспот Стефан Лазаревић, син кнеза Лазара. У току Другог светског рата у манастиру Војловица су били заточени патријарх Гаврило Дожић и владика Николај Велимировић. У храму манастира Војловице налази се чудотворна икона Богородице са натписом: „Образ многопјенениј и чудотворниј пресвјатија Богородици“, којој је Свети владика Николај Велимировић, у току свог заточеништва у овом манастиру, написао канон и назвао га Канон Пресветој Богородици Словесници. Манастир Војловица налази се данас у склопу Рафинерије нафте – Панчево која је изграђена 1965. године.

Након обиласка манастира, долазак у Панчево. Обилазак храма Успења Пресвете Богородице у Панчеву. По својој репрезентативности Успенска црква се издваја међу сакралним грађевинама различитих конфесија изведених у јужном Банату у првој половини XIX века. У тој епохи је на том простору подигнут већи број градских и сеоских цркава, али се ниједна по архитектури не може мерити са њом. Слободно време у Панчеву до поласка за Београд. Повратак у Београд у вечерњим часовима (крај програма).